Nalepite tekst i vidite koliko rečenica sadrži, uz prosečnu, najdužu i najkraću rečenicu merenu u rečima. Predugačke rečenice su najčešći razlog zašto tekst deluje težak — ovaj brojač vam pokazuje gde ste pre nego što to primeti lektor.
Statistika se pojavljuje čim dodate tekst.
Kako radi
Rečenice se prepoznaju po završnoj interpunkciji: tački, uzvičniku, upitniku ili trotačci, pri čemu zatvoreni navodnici i zagrade ostaju uz rečenicu koju završavaju. Završni deo teksta bez interpunkcije ipak se računa kao rečenica, jer ga čitalac tako i doživljava.
Statistika reči po rečenici je ono što brojanje čini korisnim. Novinarski priručnici ciljaju prosek od 15–20 reči po rečenici; akademski tekst ide duže, reklamni znatno kraće. Ako je najduža rečenica tri puta duža od proseka, upravo nju prvo vredi podeliti.
Skraćenice poput „npr.“ ili „dr.“ povremeno mogu dodati rečenicu viška — ograničenje koje deli svaki brojač zasnovan na interpunkciji, uključujući i profesionalne aplikacije za pisanje. Za običan tekst brojanje je tačno.
Primeri iz prakse
Ispunjavanje školskog zadatka
Zadatak kaže „najmanje 12 rečenica“. Nalepite radnu verziju i odmah znate — bez brojanja šapatom uz prst na ekranu.
Doterivanje motivacionog pisma
Prosek vam je 28 reči po rečenici, a najduža ima 61. Podelite tu najdužu na dve i proverite ponovo — gledati kako prosek pada neobično prija.
Provera prevoda
Prevod bi otprilike trebalo da zadrži broj rečenica. Ako original ima 40 rečenica, a vaš prevod 25, verovatno su cele rečenice spojene ili izostavljene.
Pisanje za čitače ekrana
Čitači ekrana i sintetizovani glas prave pauzu na kraju rečenice. Mnogo kratkih rečenica zvuči isprekidano; nekoliko dugačkih ne ostavlja mesta za dah. Prosek pomaže da naštimujete ritam.
Česta pitanja
Šta se računa kao jedna rečenica?
Deo teksta koji se završava tačkom, uzvičnikom, upitnikom ili trotačkom. „Stvarno?!“ se računa jednom — uzastopni završni znaci pripadaju istoj rečenici. Tekst posle poslednjeg znaka računa se kao završna rečenica i bez interpunkcije.
Da li skraćenice poput „npr.“ kvare brojanje?
Ponekad. Tačka iza skraćenice izgleda isto kao kraj rečenice, pa „Sreo sam dr. Jovanovića.“ može biti ubrojano kao dve rečenice. Nijedan brojač zasnovan na interpunkciji to ne može potpuno izbeći bez razumevanja jezika; u tekstu punom skraćenica očekujte odstupanje od najviše rečenice-dve.
Koliki je dobar prosek dužine rečenice?
Za širu publiku, 15–20 reči je uobičajen cilj: dovoljno da ponese misao, dovoljno kratko da se prati. Pravni i akademski tekst ide na 25–30; marketinški često ispod 12. Shvatite to kao proveru ritma, ne kao pravilo.
Zašto se prikazuje najduža rečenica?
Zato što jedna rečenica od 60 reči šteti čitljivosti više nego blago povišen prosek. To je najkorisniji broj ovde — nađite je, podelite, proverite ponovo.
Da li novi red završava rečenicu?
Ne. Samo završna interpunkcija. Naslov bez tačke biće ubrojan zajedno sa tekstom koji sledi — dodajte tačke ili naslove računajte posebno.
Radi li brojač na srpskom i drugim jezicima?
Da. Oslanja se na interpunkciju, a ne na rečnik, pa radi svaki jezik koji koristi ., ! i ? — uključujući srpski na oba pisma. Jezici sa drugačijim završnim znacima (poput japanskog 。) još nisu podržani.
Da li se tekst negde šalje?
Ne. Brojanje se odvija u pregledaču dok kucate; stranica radi i bez interneta kada se jednom učita, a po odlasku ništa ne ostaje sačuvano.
Koliko veliki tekst mogu da nalepim?
Praktično neograničen — analiza je linearna, pa se i rukopis celog romana prebroji za manje od sekunde na običnom laptopu.
Srodni alati
Brojač pasusa
Prebrojte pasuse i vidite kako su reči i rečenice raspoređene po njima.
Alati za tekst
Brojač reči
Prebrojte reči, karaktere, rečenice i pasuse u bilo kom tekstu, uz procenu vremena čitanja.
Alati za tekst
Vreme čitanja
Procenite koliko traje čitanje teksta u sebi ili naglas, uz podesivu brzinu čitanja.
Alati za tekst
Velika i mala slova
Pretvorite tekst u VELIKA SLOVA, mala slova, Naslovna Slova ili rečenični oblik — uz ispravno tretiranje č, ć, š, đ, ž.
Alati za tekst
Poređenje tekstova
Uporedite dva teksta red po red i vidite tačno koji su redovi dodati, uklonjeni ili nepromenjeni.
Alati za tekst
Obrtanje redosleda reči
Obrnite redosled reči u svakom redu dok svaka reč ostaje čitljiva — „jedan dva tri“ postaje „tri dva jedan“.
Alati za tekst