Naučni zapis broja

To je sažet način pisanja veoma velikih ili veoma malih brojeva kao koeficijenta (najmanje 1 i manje od 10) pomnoženog stepenom broja deset. Na primer, 4.500 je 4,5 × 10³, a 0,0031 je 3,1 × 10⁻³.

To su u suštini isti pojmovi. „Naučni zapis“ i „eksponencijalni zapis“ opisuju broj u obliku koeficijent × 10ⁿ; razlika je uglavnom u nazivu koji se koristi u različitim udžbenicima.

Slovo e je skraćenica za „puta deset na stepen“, koju koriste kalkulatori i programski jezici jer ne mogu da prikažu eksponent u superskriptu. 1.5e3 znači 1,5 × 10³ = 1500, a 2.5e-4 znači 2,5 × 10⁻⁴ = 0,00025.

Inženjerski zapis je naučni zapis kod kog je eksponent ograničen na umnoške broja tri (…, −6, −3, 0, 3, 6, …). To se poklapa sa metričkim prefiksima, pa se 47.000 Ω piše kao 47 × 10³ Ω — dakle 47 kΩ.

Pomerajte decimalni zarez dok tačno jedna cifra različita od nule ne ostane sa njegove leve strane. Prebrojte pomeraje: taj broj je eksponent, pozitivan ako ste pomerali ulevo, negativan ako udesno. 68.000 → 6,8 uz zarez pomeren 4 mesta ulevo → 6,8 × 10⁴.

Pomerite decimalni zarez za vrednost eksponenta — udesno za pozitivan, ulevo za negativan — dodajući nule po potrebi. 3,2 × 10⁵ pomera zarez pet mesta udesno na 320.000.

Negativan eksponent označava broj manji od jedan. 10⁻³ je 1/1000 = 0,001, pa je 5 × 10⁻³ jednako 0,005. Što je eksponent negativniji, broj je manji.

Da. Vodeći znak minus se zadržava kroz sve oblike, pa −1500 postaje −1,5 × 10³. Znak pripada koeficijentu, nikada stepenu broja deset.

To je eksponent broja u normalizovanom naučnom zapisu — gruba veličina na skali stepena broja deset. 6,022 × 10²³ ima red veličine 23. Dva broja sa istim redom veličine razlikuju se manje od deset puta.

Alat koristi standardnu aritmetiku dvostruke preciznosti, koja zadržava oko 15–16 značajnih cifara. Brojevi izvan tog opsega se zaokružuju, kao na svakom kalkulatoru; koeficijent prikazuje samo cifre koje nose značenje.